Srbija medju šljivama

Published on 12/21,2010

Poražavajući podatak:prema popisu iz 1887 godine, Srbija je imala 81.000 hektara pod vinovom lozom,a prema poslednjim podacima samo 25.000 hektara!Po glavi stanovnika u Srbiji se popije 4(i slovima četiri) litre vina godišnje,tačno deset puta manje nego u Hrvatskoj.Šta se to dešava?Srpska proizvodnja vina traje,prema nekim podacima, više od hiljadu godina.Još u doba cara Dušana donosi se prvi zakon o proizvodnji i prometu vina.Krajem XIX veka,izvozili smo vino u Francusku, Nemačku i Švajcarsku i služena su na evropskim dvorovima.Na vinskoj karti Titanika,nalazio se i bermet iz Sremskih Karlovaca.Ne kažem baš da je sretan onaj koji ga je tad pio, ali se zna da je Titanik bio oličenje luksuza i da su samo najbolje stvari mogle da se uvrste u njegovu ponudu.Na sajmovima u Parizu, dvadesetih godina prošlog veka,naši vinari su dobijali lepa priznanja i medalje.Fruška Gora, okolina Kruševca, Kosovo, Vršačka regija, Topola i još neki, tipični su vinogradarski krajevi koji su i najpogodniji upravo za gajenje vinove loze.A kako smo se mi našli na dnu liste evropskih proizvodjača i konzumenata vina?Zašto su silni hektari iskrčeni u poslednjih osamdesetak godina?Da li je socijalističko društvo, kojem smo nažalost pripadali navijalo za to da se iskoreni jedna tako buržujska navika kao što je uživanje u vinu?Valjda je lakše bilo zamisliti radnika kako posle napornog rada u preduzeću ili zadruzi pije pivo nego vino.Na propadanje ove grane uticale su i neke čudne privatizacije,pa je tako čuveni brend Krokan zamalo potpuno upropašten.Šteta, jer se od njega mogla napraviti jako zanimljiva vinska priča za svet.

Danas, na sreću primetno oživljava vinarstvo,obnavljaju se vinogradi, nikli su novi zasadi u poslednjih pet godina uz pomoć države, koja je prepoznavši takvu potrebu,uložila značajna sredstva u tu granu.Revitalizuju se autohtone sorte kao što su tamnjanika,smederevka i prokupac, ali se sade i neke internacionalne sorte kao što je merlot i cabernet souvignon od crvenih i chardonnay, souvignon blanc i rajnski rizling od belih.Iskreno se nadam da će slika za deset godina biti mnogo bolja, da će se one 4 litre po glavi popeti na 20 lit i da će naše vino opet biti cenjeno i traženo u svetu.Mi imamo odlične uslove, kako zemljište tako i vazdušne struje, što je zajedno veoma bitno za kvalitet groždja a samim tim i vina.Od lošeg groždja nema dobrog vina ma kakvu tehnologiju da primenimo..

Veoma je bitno da taj posao oko zanavljanja vinograda što brže uradimo i na što većoj površini, jer ulaskom u Evropsku uniju više nećemo imati pravo da posadimo ni jedan jedini hektar.To su propisi EU.Zato je u pojedinim regijama cena jednog hektara pod zasadom oko 1 milion evra, ako uopšte neko ima nameru da ga proda, što se retko dešava.Jedino me brine ova poplava vinarija koje su sazidali biznismeni bez i jednog čokota,nadajući se da bi ulaganjem u proizvodnju vina mogli brzo da se obogate.Jer vino se ne pravi kao sok od paradajza, u njega se ulaže ljubav i posebna pažnja, što se u čaši itekako prepoznaje. 


Comments

  1. 12/21,2010 | 17:51

    Vinogradarstvu treba dobar vetar u jedra? Neka ga bude. Dnevno čaša crnog (crvenog) vina za žene, a dve čaše za muškarce doza je zdravlja...

  2. 12/21,2010 | 23:37

    Ima vetra u ledja, zaista,malo je tesan budžet ove godine, ali u proteklih pet čak nije ispunjen plan ministarstva poljoprivrede.Jasno je da ljudi ne veruju i u svemu vide prevaru.A što se recepta tiče, nadam se da je o proseku reč...nekako mi ona j e d n a čaša malo.Ili da pijem kao muško?

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me