vinske priče za dušu

Kada se vino napokon flašira,kao kruna tog procesa stoji zapušač ili čep, kako vam drago.Ali kada dospe u vaše ruke, onda sve počinje tim istim čepom,koji može mnogo toga da vam o samom vinu kaže.

Od najranijih vremena, kada je vino uopšte počelo da se puni u staklene boce,razmišljalo se o tome kako kvalitetno zapušiti bocu,jer od tog postupka i te kako zavisi očuvanje kvaliteta vina.Nekako se do današnjih dana zadržala pluta i plutani čepovi kao najpuzdaniji čuvari blaga u boci.Njih ima različitih i dobri poznavaoci vina, kada otvore bocu i pogledaju čep, omirišu ga i stisnu medju prstima, znaju šta mogu da očekuju od samog sadržaja boce.Na svetskom tržištu mogu se naći visokokvalitetni plutani čepovi,od cele, nemlevene plute,zatim mleveni i lepljeni specijalnom plutanom prašinom i sa oba kraja oblepljeni diskovima od cele plute i na kraju, celi mleveni.Tako da i tu važi pravilo:koliko para, toliko muzike.Od nekih 8 din, pa do 50-tak za vrhunske čepove.Najkvalitetnija pluta je Španska, a oni su i najveći izvoznici tog artikla.Dakle, i ta stavka učestvuje u finalnoj ceni jedne boce vina, jer priznaćete, nije zanemarljiva.

Kada se već neko potrudi da napravi zaista kvalitetno vino, onda je logično da izbor čepa ide u pravcu solidnog i skupog. Nikako nije svjedno šta se sa tom bocom dogadja kada izadje iz vinarije.Vinar brine, kao da mu je dete otišlo u svet.Ne sme da ga obruka.Kada se nadje na nečijem stolu, pred raspoloženim društvom, ne daj bože da je čep popustio.Etiketa je tad samo beskorisna reklama.Dešava se da i po nekoliko boca morate da vratite konobaru(što je dobro u restoranima, ali ako ga kupite u vinoteci i donesete kući...)jer vlasnik vinarije rešio da prištedi na čepu.Kod nas se, na sreću, to sve redje dešava jer zahvaljujući nekolicini firmi koji se bave uvozom i distribucijom plute,svaka vinarska kuća može propisno da finišira punjenje.Vi za svaki slučaj uvek uzmite čep u ruku i analizirajte ga.Da li se mrvi,da li je elastičan i kako miriše.

Kada kupujete vino u supermarketu ili vinoteci,pipnite gornju stranu čepa, onako preko kapice i ocenite da li je u ravni sa grlom boce ili je malko izleteo i pravi ispupčenje.Tu bocu vratite u policu ili upozorite prodavca da vino ne valja.Gasovi koji su se stvarali u boci izgurali su čep i to je siguran znak da je vino prokislo.

Sve češće srećem silikonske zapušače i lično nisam njihov ljubitelj.Najčešće se sreću kod Čileanskih vina i na jednoj degustaciji naletim na čileanski Torrones, nije čak ni jeftin,a lepo "vrisnuo"i baca u dilemu da li da njime začinite salatu ili poslužite uz glavno jelo.Pogledam i vidim:čepić silikonski.Nema logike,silikon bi kao materijal trebao dostojno da zameni plutu, ali praksa demantuje teoriju.Ne mogu vam savetovati kako da ga izbegnete, jer se on jednostavno,ne vidi.

I za kraj,eto nama starog dobrog čepa sa navojem.Come back!On se lepo pokazao na bocama sa sirupima, Portou,Sherry-u i jačim alkoholnim pićima.Ali njih i ne treba naročito čuvati,zar ne?Dovoljno je da ne curi u transportu.Medjutim, napretkom tehnologije flaširanja i čepljenja, tj. dodavanjem neutralnog gasa (azot)posebnim postupkom u toku samog punjenja,došlo se do mogućnosti bezprekornog čuvanja vina upravo tim čepom s navojem.A on je i mnogo jeftiniji od plute i neće vas izneveriti ni posle pet godina,održavši svežinu vina.Takozvani"Novi svet",(u vinarstvu, naravno) mislim na Novi Zeland, Čile,Južna Afrika se lepo primio na čep sa navojem, ali i sve više nemačkih vinarija ga koristi.Takav čep ,jednostavno ne može da bude "bolestan", a dešava se da u samom plutanom hrastu postoji bakterija koja kasnije smeta vinu.Ako se susretnete sa vinom koje je po vašoj oceni kvalitetno, ali ima ovakav čep, ne libite se da ga kupite.Nije ništa sumnjivo,prosta smena generacija.I ne može da vam se desi da ste zaturili otvarač za boce pa morate ili kod komšije ili da odustanete od vina.