To je prvo i osnovno pravilo.Dozivljaj vina zavisi od vaseg trenutnog raspolozenja,a ne od poznavanja mnostva informacija o vinu.Doduse,to vam moze olaksati izbor vina i povecati samopouzdanje u samom svetu vina.ali konacnu rec daje vase nepce.Primetila sam da velikim broj ljudi,kada tek pocinje da pije vino,radije bira neko polusuvo ili poluslatko,ali vremenom,kada se >primi<prelazi na suvo.Dezertna vina su upravo to i ostavicemo ih mladim i onim malo starijim damama da ga piju uz kolace.Ono svakako dobro sluzi za trening i ne treba ga preskakati na tom putu navikavanja,niti zaboraviti, jer se večere ponekad završavaju upravo tim slatkim,tzv "ojačanim"vinima tipa Porto ili Bermet.
I posle nekoliko godina ozbiljnog uživanja u vinu,ja vrlo retko mogu da popijem čašu tek tako,na "suvo".Moram nešto da grickam,obično sir.Kažu stari vinari:Vino kupuj uz jabuku,a prodaj ga uz sir.Ima nešto u tome.Probajte neko vino posle zalogaja jabuke,pa zatim posle sira(budjavog,na primer)činiće vam se da nije isto.Dakle,kod mene hrana ide uz vino i vino ide uz hranu.Ratko će vam se i na degustacijama desiti da vas ponude samo vinom.Treba voditi računa o dinamičnosti hrane i vina.Hrana može da preterano naglasi ili pak uguši neku osobinu vina,pa tako orasi koji sadrže tanine i vino koje ima aromu tanina,npr.Bordo, dali bi jednu vrlo nepitku kombinaciju.Isto vino sa ćurećim mesom daje treći ukus,ukus na metal.Najbolje je kad se hrana i vino dopunjavaju,te proizvode zajedno bolji ukus nego što ih ima svako posebno.To je taj scenario koji priželjkujemo kad krenemo u akciju.Na sve strane sada možete naći literaturu koja vam može itekako pomoći po tom pitanju,kao i sajtove koji se bave tom temom.Verujem da će svako pronaći ono što mu najviše prija,bez obzira kako je to okarakterisano u literaturi.Znam i one koji čitavog života jedu paštetu sa pekmezom od kajsija i tvrde da je to odlično!Pitam se samo koje bi vino popili iz to meze?In vino veritas!
Prosto ne mogu da verujem da sam zaboravila na ovo:večeras je beaujolais nuit,noć kada se otvara novo,ovogodišnje vino.Taj dogadjaj se obeležava svake godine,trećeg četvrtka u novembru,tačno u ponoć,u Francuskoj.U Italiji,gde se ta svetkovina naziva vino novello,održava se 4.novembra,a u Hrvatskoj i Sloveniji,na primer,tzv.Sveti Martin,slavi se 11.novembra svake godine.Eto,toliko,zaboravila sam da je danas četvrtak.
Ne,neću odustati!Veoma me je obradovalo to što se neko već zainteresovao za ovu divnu temu,tako da možemo da krenemo na putovanje.
U vreme antičkog Rima,vino je smatrano božanskim.Nije ga pio običan puk.Za njih,kao i za udaljene rimske legije po vojnim logorima,pravljeno je pivo.Ali,nijedan domaćin,kaže knjiga "Rimski kuvar"po Ampiciju,koji drži do sebe,ne bi ga izneo pred goste.Nijedna večera se nije mogla zamistliti bez vina.Čak su se i siromašni gradjani trudili da ga nabave za glavni obrok u toku dana,večeru ili cenu.Makar i najlošijeg kvaliteta.Najcenjenija vina onog vremena dolazila su iz Kampanije,(čuveno Falernsko vino),zatim su to bila i aromatizovana vina iz Španije i Grčke.Vinogradarstvo i proizvodnja vina značajan su deo nasledja antičke Italije.Po spisima koji su pronadjeni.a koji govore o proizvodnji vina,zaključuje se da proces pravljenja vina nije zaostajao za proizvodnjom do pre nekih osmdesetak godina.Naime,cedjenje i fermentacija nisu bili problem,već čuvanje vina,tako da je svakoj vinariji,a bilo ih je dosta, ostajalo da sama iznadje mogućnosti održanja vina,naročito tokom transporta.Koristila se i morska voda,katran,smola pa čak i olovo.Kada šira predje u vino,preručivala se iz velikih zemljanih posuda ili drvanih buradi u amfore koje su bile obeležavane,kako godinom proizvodnje,poreklom tako i zapreminom."Ja sam za Iroda,kralja Judeje" pisalo je na amforama pronadjenim u Izraelu.
Naročiti robovi su bili zaduženi za kvalitet i ukus vina,kao i za odnos vina i vode,jer je takvo prvo vino bilo veoma jako,pa je moralo da se razredjuje.Bogati Rimljeni su o pojasu nosili malenu staklenu bočicu sa omiljenom kombinacijom cvetne esencije ili aromatičnih semenki,kao bi u svakom trenutku mogli vinu da po potrbi poprave ukus. Kada je kao začin korišćen absint(pelen),dobijao se vinum absinthiatum;Germani su ovaj naziv prevodili bukvalno,kao Wermut-wein,što je ostao naziv i do danas za popularan dižestiv,spravljan od vina i bilja.Rimljani su ,najpre,odmah po razblaživanju vodom,vinu dodavali med i tako dobijali nadaleko čuvenu medovinu.
Evo i izvornog recepta za spravljanje vina robovima:
Da napraviš vino za robove,da ga piju dok
je zima,sipaj 10 kvadrantilija šire u bure,
dodaj 2 kvadrantilije jakog sirćeta,
2 kvadrantilije razblaženog vina i
50 kvadrantilija sveže vode.Promešaj ove sastojke
tri puta na dan tokom 5 uzastopnih dana.
Dodaj 64 sekstara stare morske vode.
stavi poklopac na bure i nakon 10 dana
zapečati ga gipsom.Ovakvo će vino
izdržati do solsticija.
Pa kako vam se svidja?Sva je sreća da se ovo više ne radi,jer u tom slučaju ja se ne bih ubrajala u ljubitelje vina,a bogami ni vi.Jasno je takodje,da se to i takvo "vino"vrlo brzo pretvaralo u sirće.Zapravo,piše u knjizi,takav prokisli napitak se nazivao poska i često je spominjam u antičkim izvorima,a pile su ga vojne trupe i smatrano je za osvežavajuće i okrepljujuće piće.
U svakom slučaju,zahvalna sam evoluciji kulture gajenja groždja i spravljanja vina,tako da danas imamo ovakav božanstven izbor još božanstvenijeg napitka.Pravilan izbor vina,temperatura na kojoj se služi,odabir hrane uz koju će se vino piti mogu da vam porave dan koji je ostao iza vas ,ma kako naporan i stresan bio.Da bi ste to proverili,odaberite bocu,neku koju već imate(ili trk u prodavnicu),ohladite je(ako već nije u frižideru npr.vinskom)i već večeras,otvorite je i natočite sebi i nekom vama dragom,za opuštanje.Za dušu.Živeli!
P.S: Pa javite kako je bilo!
Formiranjem ovog bloga,želela sam da sa svima onima koje interesuje tema,podelim svoju sklonost(čitaj:ljubav)prema vinima i svemu onome što je neodvojivo povezano sa vinom.Ovde pre svega mislim na hranu koju bi vino trebalo da prati,a zatim i na onu karakterističnu opuštenost koja nastupa posle konzumiranja dobrog vina i zalogaja.Opuštenost koju čovek može sa pravom da pobrka sa srećom,jer vino,odmereno popijeno zaista može da usreći.Meni lično,sledeća asocijacija na vino je dobro društvo,dragi prijatelji s kojima obavezno treba podeliti taj užitak.svako ko je zakoračio u tu priču i zavirio na dno vinske boce,zna o čemu govorim.Pridružite se,da zajedno,dalje otkrivamo taj svet,svet dobrog,bogomdanog vina i još bolje hrane.Podelite svoja iskustva sa mnom i sa svima koji posete ovaj blog.Svaki komentar,doživljaj otkrića nekog naročitog vina i preporuka,za mene su dragoceni,a verujem da će i drugim ljubiteljima vina biti interesantni.Ako znate za neki podatak,priču ili istorijski momenat u vezi sa vinom i vinarstvom,objavite.Na žalost,vinska kultura kod nas je još u povoju,a ja sam nestrpljiva da skine pelene i dobije mesto koje zaslužuje.
Isto tako,ako vas nešto interesuje,pitajte.Ako još niste medju onima koji svakodnevno,ili čak ni povremeno ne pijete vino,a želeli biste da počnete,javite se.Sada je već dokazano da vino pozitivno utiče na kvalitet i dužinu života(sve vreme govorim i mislim na umereno ispijanje vina a ne na njegovu zloupotrebu),zna se da sadrži niz materija koje čoveka održavaju zdravim i vitalnim.Tu gotovo da i nema šta da se doda,jer je pitanje dana kada će se vino i kod nas i u svetu zvanično proglasiti HRANOM.Dakle,ja čak i apelujem na vas počnete da ga pijete,jer ćete sebi i vašim prijateljima koje povučete za sobom,svakako ulepšati život.Očekujem vas,a do tada-živeli!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.