vinske priče za dušu

Verovatno ste puno puta čuli opaske tipa:Stari kao vino,što je starije, to je bolje itd.E, pa nije!Vinu je, naravno, potrebno izvesno vreme da bi dostiglo punu zrelost i aromu, da bi se smekšali tanini (za crvena vina), da bi nestala trpkost, pale kiseline, da se stabilizuje boja i da se harmonizuje ukus i miris.Ali koje vreme?Za bela vina, to je od 8 meseci do godinu dana stajanja u tankovima, a za crvena do tri godine u drvenim buradima.Pošto na etiketama obično ne stoji podatak o tome kada je flaširano, obrtatite pažnju na godinu berbe.Bolji poznavaoci vina će u tom podatku prepoznati i potencijal vina, znajući koja godina je bila povoljna za rast i sazrevanje groždja.Što je više sunčanih, a manje kišnih dana bilo te godine, toliko je ta godina bolja i uslovnija za vino.Ako to i ne znate, nije toliko bitno, jer današnja tehnologija i hemija koja je na raspolaganju u toku proizvodnje i negovanja vina mogu da "ispeglaju" posledice loše godine. To ne mogu svi ni da primete.A bitno je, takodje, odakle potiče vino, jer vremenski uslovi ne važe za sve krajeve istovremeno.Na primer, Evropa važi za vremenski veoma nestabilnu i promenljivu.Dakle, pošto ste utvrdili godinu berbe,treba da znate da su bela vina u trećoj godini od same berbe, obavezno u padu.Savet bi glasio:ne kupujte bela vina starija od 2009.godine.Ne mora ono obavezno biti prokislo, ali svi kvaliteti mu se gube.Postaje "tupo", žrtva je prirodne oksidacije i miris i ukus nisu više onakvi kakvi bi trebalo da budu.Kaže se da se vino "zatvara".Takvo vino odbijte i u restoranu,pre nego što vam ga otvore.

Što se crvenih vina tiče,vreme mu malo više ide na ruku, ali ne toliko koliko se obično misli.Posle šeste godine ( klasa do 1500 din) vino više nije u formi za uživanje.Česti su problemi sa čepom, došlo je najverovatnije do nagle oksidacije, otupelo je, izgubilo je na svežini.Što se mirisa tiče, sve voćne arome su isparile i umesto njih možete namirisati zemljane tonove.Možete ga prepoznati i po boji koja je umesto jasno tamno crvene, prešla u blago zamućenu karamelu.Dakle, opšti utisak je loš.Ja bih lično rekla da vino nije za upotrebu, ali mi je suprug zabranio da to napišem,jer kaže da se i takvo nekom može svideti.Pa, dobro, nisam napisala.

Malo drugačija situacija je sa barikiranim vinima i onim na kojima piše RESERVE.O prvoj vrsti smo već pisali, ali da ponovim:vino u hrastovim buradima drugačije stari, kvalitetnije je i ako vas neko ponudi vinom iz svoje kolekcije, koje je čuvano u optimalnim uslovima u nekom podrumu, a pritom je  zvučno i skupo (o, pustog li sna) ne gledajte mu u godine.Nasmešite se i nazdravite!I sa vinima na kojima piše Reserve je isto, tj. još bolje jer je postupak starenja takvog vina, sledeći:

Nakon što vino odleži 1 godinu u Slavonskim hrastovim buradima od 30, 120 i 180 hektolitara,pretače se u male francuske hrastove buriće od 450 litara gde leži još godinu dana, zatim se puni u boce i u njima odležava tri godine i tek nakon toga pušta se u prodaju pod nazivom Reserva.Ovakvo vino, konzervisano i odloženo u hladnom, tamnom podrumu može da traje 15-20 godina.(autor ovog dela teksta je Nikola Biorčanin, enolog i predavač,osnivač udruženja somilijera Srbije i Crne Gore)

Nisam imala priliku da pijem ovakva, tzv. arhivska vina, pa ne znam da vam kažem kakva je razlika.Niko me nije ponudio niti mi je za rodjendan poklonio Chateau Petrus iz, recimo, 1959 god.kao što je to slučaj sa našom poluzemljakinjom Petrom Eclestone.Nazdravlje joj bilo! 

Kada se vino napokon flašira,kao kruna tog procesa stoji zapušač ili čep, kako vam drago.Ali kada dospe u vaše ruke, onda sve počinje tim istim čepom,koji može mnogo toga da vam o samom vinu kaže.

Od najranijih vremena, kada je vino uopšte počelo da se puni u staklene boce,razmišljalo se o tome kako kvalitetno zapušiti bocu,jer od tog postupka i te kako zavisi očuvanje kvaliteta vina.Nekako se do današnjih dana zadržala pluta i plutani čepovi kao najpuzdaniji čuvari blaga u boci.Njih ima različitih i dobri poznavaoci vina, kada otvore bocu i pogledaju čep, omirišu ga i stisnu medju prstima, znaju šta mogu da očekuju od samog sadržaja boce.Na svetskom tržištu mogu se naći visokokvalitetni plutani čepovi,od cele, nemlevene plute,zatim mleveni i lepljeni specijalnom plutanom prašinom i sa oba kraja oblepljeni diskovima od cele plute i na kraju, celi mleveni.Tako da i tu važi pravilo:koliko para, toliko muzike.Od nekih 8 din, pa do 50-tak za vrhunske čepove.Najkvalitetnija pluta je Španska, a oni su i najveći izvoznici tog artikla.Dakle, i ta stavka učestvuje u finalnoj ceni jedne boce vina, jer priznaćete, nije zanemarljiva.

Kada se već neko potrudi da napravi zaista kvalitetno vino, onda je logično da izbor čepa ide u pravcu solidnog i skupog. Nikako nije svjedno šta se sa tom bocom dogadja kada izadje iz vinarije.Vinar brine, kao da mu je dete otišlo u svet.Ne sme da ga obruka.Kada se nadje na nečijem stolu, pred raspoloženim društvom, ne daj bože da je čep popustio.Etiketa je tad samo beskorisna reklama.Dešava se da i po nekoliko boca morate da vratite konobaru(što je dobro u restoranima, ali ako ga kupite u vinoteci i donesete kući...)jer vlasnik vinarije rešio da prištedi na čepu.Kod nas se, na sreću, to sve redje dešava jer zahvaljujući nekolicini firmi koji se bave uvozom i distribucijom plute,svaka vinarska kuća može propisno da finišira punjenje.Vi za svaki slučaj uvek uzmite čep u ruku i analizirajte ga.Da li se mrvi,da li je elastičan i kako miriše.

Kada kupujete vino u supermarketu ili vinoteci,pipnite gornju stranu čepa, onako preko kapice i ocenite da li je u ravni sa grlom boce ili je malko izleteo i pravi ispupčenje.Tu bocu vratite u policu ili upozorite prodavca da vino ne valja.Gasovi koji su se stvarali u boci izgurali su čep i to je siguran znak da je vino prokislo.

Sve češće srećem silikonske zapušače i lično nisam njihov ljubitelj.Najčešće se sreću kod Čileanskih vina i na jednoj degustaciji naletim na čileanski Torrones, nije čak ni jeftin,a lepo "vrisnuo"i baca u dilemu da li da njime začinite salatu ili poslužite uz glavno jelo.Pogledam i vidim:čepić silikonski.Nema logike,silikon bi kao materijal trebao dostojno da zameni plutu, ali praksa demantuje teoriju.Ne mogu vam savetovati kako da ga izbegnete, jer se on jednostavno,ne vidi.

I za kraj,eto nama starog dobrog čepa sa navojem.Come back!On se lepo pokazao na bocama sa sirupima, Portou,Sherry-u i jačim alkoholnim pićima.Ali njih i ne treba naročito čuvati,zar ne?Dovoljno je da ne curi u transportu.Medjutim, napretkom tehnologije flaširanja i čepljenja, tj. dodavanjem neutralnog gasa (azot)posebnim postupkom u toku samog punjenja,došlo se do mogućnosti bezprekornog čuvanja vina upravo tim čepom s navojem.A on je i mnogo jeftiniji od plute i neće vas izneveriti ni posle pet godina,održavši svežinu vina.Takozvani"Novi svet",(u vinarstvu, naravno) mislim na Novi Zeland, Čile,Južna Afrika se lepo primio na čep sa navojem, ali i sve više nemačkih vinarija ga koristi.Takav čep ,jednostavno ne može da bude "bolestan", a dešava se da u samom plutanom hrastu postoji bakterija koja kasnije smeta vinu.Ako se susretnete sa vinom koje je po vašoj oceni kvalitetno, ali ima ovakav čep, ne libite se da ga kupite.Nije ništa sumnjivo,prosta smena generacija.I ne može da vam se desi da ste zaturili otvarač za boce pa morate ili kod komšije ili da odustanete od vina.

Ovaj tekst, nažalost, neće imati veze sa jednom tako plemenitom stvari kao što je vino,jer po poslednji put na "Ovom blogu"uopšte, pisaću o impresiji koju sam stekla čitajući razne tekstove, ispovesti ,lična razmišljanja, dileme, ali i ne tako lične stvari koje su me često oraspoložile i nasmejale, a bogami i naučile ponečemu.Uprkos ozbiljnoj opasnosti od kolektivne mržnja i prezira.Dakle, čast izuzecima.Čast onima koji znaju ŠTA pišu, ZAŠTO pišu, a pri tom zaista i znaju da pišu.Ovde mislim, pre svega na obimnu srpsku gramatiku koju, kako vidim, razne "kraljice" ovog bloga uredno zaobilaze, te pišu NEZNAM,poljuBci,intelEgentna,boNbonjera,NE POSTOJEĆI,namErnice i tako dalje, da ne dužim.

Dakle, ja samo nisam shvatila iz prve sledeće:da je OVO OVDE privatno vlasništvo pojedinih BLOGERA koji nam na tacni nude svoje kolonoskopije, kardiografije i sve moguće skenere i MR, ali zato osvrt na, kako kažu "njihov život" iz nekog realnog ugla, ne dolazi u obzir.Jer Samozvana kraljica OVOG BLOGA kaže, pošto je okačila svoj rentgenski snimak na zid,da niko nema pravo da komentariše i "sudi", pogotovo ako nije u totalnom saglasju sa istom.Ako komentar ne odgovara napaćenoj gospodji, koja se šest meseci razvodi, a od toga četiti i po traži novog djuvegiju i vapi za muškarcem da mu bude "samo njegova"(?), onda to znači da onaj ko je komentar ostavio nema pametnija posla u životu, šta više, uopšte i nema sopstveni život pa ruje po tudjem?Kada odlučite da vodite dnevnik koji je kao takav dostupan svima,onda morate biti spremni na različite osvrte.U protivnom, vodite ga u Wordu, pa u fasciklu.Pa pod šifru.Takva persona,mislim na princezu, se zatim obrušava na komentare koji joj se ne dopadaju čak i na tudjem  blogu.Nemam ništa protiv da samozvana kraljica, a podržavana od strane nekolicine oduševljenih individua koji bez daha prate zbivanja u njenom životu,a po nekad i padu sa Marsa, nastavi da zabavlja iste, ali način na koji ona to čini ima za posledicu čak i dijagnozu.Možda je ona ne zna ili ne priznaje, ali tolika količina ega i prepotencije nije donela ništa dobro nikom.Osoba koja se ne razume u interpunkciju, veliko i malo slovo ,gramatiku i ponavlja se do besvesti i pri tom objavljuje na sva zvona da je napisala 10(i slovima :deset)romana nije ništa drugo do puna sebe.O slikovitom opisu zategnutog tela posle decenija baleta i 2-3 tone losiona i krema da i ne govorim.Kome služe ti opisi?I čemu?Ko sve treba da zamišlja dotičnu u seksi vešu?Onaj što je pobegao?Ili svi ostali koji su tu, nekim čudom ostali?

Šta me je navelo da ovo napišem?

Zapanjila sam se kada sam shvatila da sam zbog jednog komentara upućenog upravo kraljici, koji nije bio u skladu sa medjusobnim ljubakanjem i lizanjem nekih članova, postala anatemisana.Na jedan vrlo iskren komentar (Ne dotičnoj, već njenoj sestri po blogu, što priznaćete u ovom svetu mnogo više znači nego krvno srodstvo ili decenijska prijateljstva) ,dobila sam sarkazam koji boli.Pa da li se vi tako i u stvarnom životu ponašate?Ako je tako, još dugo ćete imati materijala za ovaj BLOG.Jer patnja ne nastaje iz ničega.I ne prolazi sama od sebe.A da li ste frikovi, to odlučite sami.

Posuda koja liči na vazu, prima oko 2 litre, staklena je i možda ne znate čemu služi, zove se dekanter.Naizgled suvišna stvar, asocira na foliranje, ali nije tako. Dekanter je  itakako dobrodošao svakoj kući u kojoj se često i rado pije vino. Zašto?Zato što ćete vino,svakako i isključivo crveno, pre večere pretočiti u njega, nekih pola sata do sat i vino će biti u savršenoj kondiciji za samu večeru.Nije dovoljno samo otvoriti bocu,jer je otvor boce nedovoljan za provetravanje vina, kako bi to stručnjaci rekli "disanje".Oblik dekantera nije presudan, bitno je da je pri dnu širok kako bi se što veća površina izložila aerizaciji.To bi trebalo da bude redovan postupak i u restoranima, gde bi konobar, zapravo somelijer, pred gostima polako pretakao iz boce u dekanter, pazeći pri tom da se dekantiranje prekine ukoliko se pojavi talog.Time se istovremeno postiže i bistrina vina.To je naročito poželjno kod vrhunskih,složenih i teških vina starijih od tri godine, jer se tim postupkom  iz vina oslobadjaju zarobljene arome i mirisi.Ovo sve zvuči logično, pa ipak ima protivnika ovakvog postupka. Neki enolozi iz Burgundije smatraju da provetravanje ne donosi ništa osim oksidacije i uništavanja arome i raznovrsnih voćnih ukusa koji čine bogatstvo jednog vina.Savremeni tehnološki postupci ne nameću ovo  kao potrebu, ali nekadašnji način proizvodnje je to podrazumevao.Vino se obavezno iz zemljanih amfora ili drvenih buradi najpre otakalo u posude nalik današnjim dekanterima, pa tek posle toga u čaše.

Na kraju, kako vam drago.Kod nas se mogu naći veoma lepi i pristupačni dekanteri na odeljanjima staklarije.Konkretno, u Metrou, dekanter košta 659 dinara, a u Kiki oko 750 din.Eto ideje za lep i praktičan poklon!