vinske priče za dušu

Listajući časopise posvećene vinu kao što su Wine spectator i Dekanter vidim mnogo poznatih faca koje su se posvetile vinogradarstvu i proizvodnji vina.Kad nekom dosadi da bude samo poznati glumac, muzičar ili režiser, onda reši da "pusti koren" u nekom vinogradu.Kao kruna karijere, valjda, kad podvuče crtu i vidi da nešto nedostaje,Moja interpretacija, neću da mislim da je o pomodarstvu reč.Prošle godine sam imala priliku da kupim i probam vino Gerarda Depardieu, koji ima vinograde u Bodou, Argentini, Maroku i Španiji.Cene mu se kreću od 11e pa do 50e.Ništa strašno.Ali i ništa spektakularno.Mazili smo tu bocu nekoliko meseci, planirali u kojoj prilici da je popijemo, uz čega, zamišljali eksploziju ukusa, arome i prefinjenosti jer čovek je em Francuz, em glumac veličina i -ništa!Ne podcenjujem, daleko bilo, moguće je da smo to malo isforsirali maštom, ali vino je u najmanju ruku obično.Bili smo skromni, te smo kupili jednu bocu od 17e,dakle od jeftinijih, ali za te pare ovde ima boljih vina, kompleksnijih i ubedljivijih.Što se ostalih selebritisa tiče, ne mogu ništa da kažem dok ne probam,a imena su sledeća:

-Sam Neil, glumac, gaji groždje i pravi vina na Novom Zelandu

-Dan Aykroyd, takodje glumac, Ontario, Kanada

-Antonio Banderas, a gde drugde nego u rodnoj Španiji?

-Mick Hucknall, fontmen grupe Simply Red, častio se vinogradima na Siciliji

-Madonna,čija se vinarija zove Ciccone Vineyard and Winery, Peninsula,Michigan

-Clif Richard, muzičar,vino pravi u Portugaliji, oblast Algrave

-Kyle MacLachlan, glumac, Columbia Valley, Wachington

-Sting, opredelio se za Toskanu

-Oliwia Newton John,Jean Reno,Roberto Cavalli...

-I na kraju,a prvi na listi Francis Ford Copolla,koji je izabrao raj na zemlji što se tog posla tiče, Napa Valley u Kaliforniji.Ni o njegovom vinu ne znam ništa, ali sam pre koju godinu imala prilike da vidim veoma zanimljiv proizvod iz njegove vinarije, a to je šampanjac (penušavac) pakovan u limenku poput Red Bulla, po imenom Sofia, koji se prodavao gotovo na svakom ćošku, po ceni od 2 dolara.Dakle, mnogo pre Paris Hilton, koja mu je izgleda maznula ideju.

Ovaj spisak možda nije konačan, ne znam da li da tu dodam našeg bivšeg premijera Zorana Živkovića, koji se veoma ozbiljno posvetio tom poslu, tako da svako vino iz njegove linije treba probati.Ima ga svuda, nije naričito skupo (od 700-1300 din) i mislim da , kao brend ima velike šanse da lepo osvoji tržište.A ove gorepomenute, kako vam drago, ako budete u prilici negde u inostranstvu, u nekoj vinoteci budite hrabri i po povratku imresionirajte svoje društvo nekom zvezdanom etiketom.Za vino ne garantujem!Ali bih volela da čujem šta ste zatekli u boci.Živeli!

Poražavajući podatak:prema popisu iz 1887 godine, Srbija je imala 81.000 hektara pod vinovom lozom,a prema poslednjim podacima samo 25.000 hektara!Po glavi stanovnika u Srbiji se popije 4(i slovima četiri) litre vina godišnje,tačno deset puta manje nego u Hrvatskoj.Šta se to dešava?Srpska proizvodnja vina traje,prema nekim podacima, više od hiljadu godina.Još u doba cara Dušana donosi se prvi zakon o proizvodnji i prometu vina.Krajem XIX veka,izvozili smo vino u Francusku, Nemačku i Švajcarsku i služena su na evropskim dvorovima.Na vinskoj karti Titanika,nalazio se i bermet iz Sremskih Karlovaca.Ne kažem baš da je sretan onaj koji ga je tad pio, ali se zna da je Titanik bio oličenje luksuza i da su samo najbolje stvari mogle da se uvrste u njegovu ponudu.Na sajmovima u Parizu, dvadesetih godina prošlog veka,naši vinari su dobijali lepa priznanja i medalje.Fruška Gora, okolina Kruševca, Kosovo, Vršačka regija, Topola i još neki, tipični su vinogradarski krajevi koji su i najpogodniji upravo za gajenje vinove loze.A kako smo se mi našli na dnu liste evropskih proizvodjača i konzumenata vina?Zašto su silni hektari iskrčeni u poslednjih osamdesetak godina?Da li je socijalističko društvo, kojem smo nažalost pripadali navijalo za to da se iskoreni jedna tako buržujska navika kao što je uživanje u vinu?Valjda je lakše bilo zamisliti radnika kako posle napornog rada u preduzeću ili zadruzi pije pivo nego vino.Na propadanje ove grane uticale su i neke čudne privatizacije,pa je tako čuveni brend Krokan zamalo potpuno upropašten.Šteta, jer se od njega mogla napraviti jako zanimljiva vinska priča za svet.

Danas, na sreću primetno oživljava vinarstvo,obnavljaju se vinogradi, nikli su novi zasadi u poslednjih pet godina uz pomoć države, koja je prepoznavši takvu potrebu,uložila značajna sredstva u tu granu.Revitalizuju se autohtone sorte kao što su tamnjanika,smederevka i prokupac, ali se sade i neke internacionalne sorte kao što je merlot i cabernet souvignon od crvenih i chardonnay, souvignon blanc i rajnski rizling od belih.Iskreno se nadam da će slika za deset godina biti mnogo bolja, da će se one 4 litre po glavi popeti na 20 lit i da će naše vino opet biti cenjeno i traženo u svetu.Mi imamo odlične uslove, kako zemljište tako i vazdušne struje, što je zajedno veoma bitno za kvalitet groždja a samim tim i vina.Od lošeg groždja nema dobrog vina ma kakvu tehnologiju da primenimo..

Veoma je bitno da taj posao oko zanavljanja vinograda što brže uradimo i na što većoj površini, jer ulaskom u Evropsku uniju više nećemo imati pravo da posadimo ni jedan jedini hektar.To su propisi EU.Zato je u pojedinim regijama cena jednog hektara pod zasadom oko 1 milion evra, ako uopšte neko ima nameru da ga proda, što se retko dešava.Jedino me brine ova poplava vinarija koje su sazidali biznismeni bez i jednog čokota,nadajući se da bi ulaganjem u proizvodnju vina mogli brzo da se obogate.Jer vino se ne pravi kao sok od paradajza, u njega se ulaže ljubav i posebna pažnja, što se u čaši itekako prepoznaje. 

Barrique (barik) je naziv bureta odgovarajućeg oblika i zapremine koja u pojedinim francuskim pokrajinama varira od 80 lit(Pyrenees) do 304 lit (Chalose).Ipak, najčešće su to  burići, tzv. bordoški tip, od 225 +_ 2 lit,u kojima se proizvode barikirana vina od sorti Merlot, Cabernet sauvignon i Cabernet franc.Barik je i naziv postupka zrenja belih i crnih vina,jer višrgodišnjim odležavanjem u drvenim bačvama u podrumsim uslovima u vinu se zbivaju složeni procesi esterifikacije i ekstrakcije (vanilina i tanina iz drveta)kao i oksidacije,što je uslovljeno debljinom,dužinom i volumenom bačve.Sa unutrašnje strane, bure se nagoreva,postupkom koji se naziva toasting (engleski).Ovakva burad se koriste najviše četiri godine.U tu svrhu se koristi hrast najvišeg kvaliteta,kako bi zaista vino od njega preuzelo najboljke karakteristike.Samo barikiranje bi trebalo da znači da je vino posebno negovano,čuvano i zbog vremena koje taj proces zahteva, dosta je skuplje od ne-barika.Ako uzmemo u obzir da je samo bure oko 350-500e,kada se to podeli na 225 lit koliko u njemu stoji,dodjemo do cifre od oko 2 e po litri više nego da nije barikirano.Ostatak cene se nadovezuje na vreme koje je vino provelo u buretu,kao i na ime proizvodjača.

No,postoji razlika i u tome da li je vino fermentisalo u buretu ili je samo odležalo.Prvo se u bure stavlja kao sok od groždja,uglavnom belo, jer je teško očistiti bure od pokožice crvenog groždja,a drugo je fermentisalo u, recimo, posudi od inoxa i tek nakon fermentacije pretočeno u bure da zri.Od nekoliko meseci do nekoliko godina.Mnogo više arome hrastovine pokupi vino,dakle već fermentisan sok, od nefermentisanog,koji bi trebalo da stoji gotovo duplo duže da bi upilo tanine iz bureta.To obavezno i piše na etiketi, pa je lako orijentisati se. Treba ga probati, ali i dobro paziti da vas ne "navuče".Kome se dopadne,može da mu postane trajno opredeljenje kao objava rata džepu

Svi znamo da je Riesling namačka sorta groždja i da je posredstvom tzv.Folksdojčera stigla u naše krajeve,napre u Vojvodinu.Inače,ta sorta je zastupljena sa samo 22% ukupnih zasada u Nemačkoj,iako bih ja očekivala mnogo više.To je vrlo cenjeno i kvalitetno vino kome su vremenom oduzeli značaj dodavanjem sode u čašu.Ne znam odakle taj običaj i u koju svrhu,osim da bi se na njivi, tokom žege moglo popiti više.Gasi žeđ.Našem narodu i rakija gasi žeđ,pa me onda ne čudi za vino.Mene lično, reč Riesling, godinama je asocirala na Karlovački i Banatski.Ako kojim slučajem pijete neko od pomenuta dva čisto,tokom večeri,na nekoj žurci ili slavlju,u povratku kući svratite u apoteku.Trebaće vam dve remedije;nešto za glavobolju i nešto za kiselinu.Nije mi jasno kako su te dve velike fabrike proizvodile toliku količinu vina,za celu bivšu SFRJ,s obzirom da nije bilo velike konkurencije.Uvoz je bio slab ili nikakav,male nezavisne vinarije su se gotovo skrivale,a tržiste bilo žedno.Dakle,to su mogli postići samo tako što su ostavljali na čokotu sve što propupi.Nisu orezivali,a i kako bi kad je to tako ogromno prostranstvo,a niko neće da radi.I naravno,kada se ostavi 5 kg groždja po čokotu, umesto 3 ili 1.5 kg kao u mnogim francuskim vinogradima, onda je stvar u pogledu količine zadovoljena.A kvalitet?E, pa to ne ide sa kvantitetom.Da ne dužim,nedavno mi je suprug doneo pravi,odličan Riesling,sipao mi i ja nisam prepoznala o čemu se radi.Pa nisu Nemci ludi.Znaju oni šta valja!Potražite slobodno neki pravi Riesling,a ako vam ga neko može kupiti u Nemačkoj,to je prava stvar.Neka ima oznaku Predikat,to je najviši rang u nemačkoj kategorizaciji vina.I oduševićete se!Ispecite neke kobasice,koje god nadjete i ugodjaj će biti potpun.A sutradan će vam sasvim sigurno biti  guten  morgen,jer vas neće boleti glava kao od ovih naših nazovi-vina.Prost!

PS:Naravno,odličan je i Rieslig od Kovačević podruma iz Iriga.