vinske priče za dušu

Malo ko nije nikad probao baš ništa što se u našem narodu zove šampanjac.Makar  čuveni (ne znam po čemu, osim što je bio jedini na našem tržištu kad sam ja bila mala)MILION!Onako,može da liči na slatki špricer,zar ne?Takodje,mislim da se malo kome baš ne svidja,da ga neće popiti ni u posebnoj prilici kad se penušavac prosto podrazumeva.Nijedan ozbiljan prijem,koktel,svečanost a sad ni venčanje kod nas ne mogu da se zamisle bez ovih penušavih vina.Ako neko može da priušti sebi i ostatku društva neki od pravih Šampanjaca,bog ga veselio!

Penušava vina su ona koja sadrže ugljen dioksid,prirodni produkt fermentacije vina,koji je zarobljen u boci.Čuveni fratar Dom Perignon je to slučajno otkrio,jer zapravo nije dobro odradio posao.Ali mu se greška i te kako dopala.I ne samo njemu,tokom nekih pet vekova.Poznato je da ne može svako vino da se zove Šampanjac,posebno ne sa velikim Š.To mogu samo oni proizvedeni u Francuskoj pokrajini Champagne i to od posebnih vrsta groždja i na poseban način.Ko nema vremena da okreće boce par godina.taj doda veštački gas,i tada to bude Vino Frizzante,kao kod italijana.Pravi šampanjac se pravi od crnog burgundca,ali budući da je svo groždje iznutra belo,tad ne čudi da Šampanjac izgleda kao belo vino.Postoji i roze Šampanjac,On je,naravno,skuplji i može da se zove i Kristal i Mumm i Dom Perignon.Boju je dobio od pokožice sa kojom je odstojao par sati.

Ako budete u prilici da prisustvujete nekom prijemu,na kojem se služi šampanjac ili penušavac,nemojte ga zaobići!To je odličan početak večeri ili uvod u ručak,trening za dame ili početnike,dobro sredstvo za izoštravanje ukusa.Kad prodje šampanjac kod novajlija,može se krenuti dalje u istraživnje.A što se iskusnih tiče,oni takodje znaju da šampanjac ne treba preskočiti,pa recimo, tražiti pivo!

Žao mi je što,bar u mom Novom Sadu više niko služi šampanjac na čaše.Tu i tamo možete naleteti na Fraixnet negro ili carta nevada,španski penušavac od 0.2l i mislim da je to sve.Postoji i neki "Francuski poljubac",negde sam ga videla i zaključila da ništa ne obećava.Nekoliko uvoznika snabdeva tržište vrlo pristupačnim(300-500 din) italijanskim penušavcima,poput  La Marchesine ili Dolce spumante ili JP Chenet sa vrlo zanimljivom bocom,za 450 din u Metro-u, tako da je vrlo zgodan i prikladan za poklon u svakoj prilici.Pri tom i vrlo pitak.Pa kad već ne može na čaše,okupićemo vesele drugarice i onda može i na bocu.Ili dve.Zavisi od društva...

Ali pre nego što ga natočite,dobro ga ohladite,na 7"C.U profesionalnim rashladnim uredjajima za vino postoje posebne police za šampanjac,obično na dnu,gde je temperatura najniža. Izmedju dva točenja treba ga vraćati u frižider ili ga držati na ledu.Ali ne treba da vam ostaje za drugu priliku,ne može kvalitetno da se sačuva.A kako da znate da je prava temperatura?Pa pipnite rukom,ako vam liči na temperatutu coca-cole koju biste popili na 35"C onda je to to.Važno je da kasnije vaša lićna temperatura poraste i da se vi dobro provedete.Salut!

Na žalost ljubitelja vina u Novom Sadu,više ne radi ni jedna vinoteka.Bilo ih je svega tri,a kao posledica krize sve tri su zatvorene.To ujedno znači i da nisu nešto naročito ni radile,jer bi barem jedna opstala da su moji sugradjani stekli tu naviku da viino kupuiju u specijalizovanoj prodavnici,uz stručnu pomoć osoblja.No,mislim da ni ta pomoć nije bila bogzna kako stručna,jer iskreno,mislim da u Novom Sadu nema obučenih somelijera koji bi radili u prodaji vina.Ni restorani se nisu proslavili,pa tako znam da ih je svega nekoliko angažovano u boljim restoranima(ne želim nikome da pravim ni dobru ni lošu reklamu,te stoga neću navoditi imena)i u tri hotela.Sva pamet nam dolazi sa one strane Dunava,tj.iz Beograda.U prestonici se već godinama održavaju kursevi,podeljeni u nekoliko kategorija,od početnog do specijalizovanog.Traju do dva meseca i održavaju se u odličnim uslovima.Cena kursa pokriva sve troškove degustacije po više vina po času,lepu i stručnu priču,pa se tako svako predavanje pretvori u lepo i opušteno druženje.Svaka čast!Obaveštenje o predavanjima možete pročitati na sajtu Winexpert.Elem,kada neki moj sugradjanin želi da kupi vino,može da računa na dve varijante;odlazak do neke od vinarija podno Fruške gore,gde može da kupi vino u rinfuzi(plastična flaša od 1 ili 2l,negde i 5l),ima i flaširanog,naravno koje je malo skuplje,ali vam duže traje.Može,doduše,da sačeka neku od vinskih manifestacija,tipa Dani groždja u Banoštoru ili Groždjenbal u Sremskim Karlovcima.Tu možete,pored nekoliko hiljada ostalih posetilaca da na licu mesta probate,odaberete i kupite vino,kao i da malo proćaskate sa ponosnim vlasnikom dotičnog podruma.U opšte-euforičnoj atmosferi takvih skupova nije uopšte teško odabrati bocu za sebe,nekako,sve je u tom trenutku dobro,ali kada izadjete iz tog oblaka vinskih mušica,ostajete na cedilu.Ostaje vam samo Metro i Mercator!Tu možete do mile volje da se švrćkate izmedju dve gondole krcate vinima i da nemate pojma šta da kupite.Nema nikoga ko će vam pomoći.Birajte po etiketi,obliku boce ili ceni.Degustacija nema.To radite kod kuće kad otvorite flašu,zavrtite rulet pa gde padne.Nije obavezno da promašite,pogotovo ako idete na proverenu varijantu,ali ako biste da probate nešto novo-cvrc!Zanima me,zapravo kako vi birate vino,koji su vam kriterijumi i da li volite takozvano "domaće"iz malih vinarija?Koje biste preporučili?imate li svog favorita?

Nedavno sam čula od prijateljice,da društvo njenog voljenog,jedno ozbiljno muško društvo,već dugi niz godina pije isključivo špricere koje prave od-rozea!Jedinstven slučaj za koji sam ja čula.Nisam probala,ali budući da se roze pije isto kao belo,predpostaljam da ni ukusom ne odstupa od klasičnog gemišta.Pa hajde da malo pričamo o tako nepravedno zapostavljenom roze vinu.Za svoju predivnu ružičastu boju može da zahvali tek višesatnom delovanju pokožice crnog groždja od kojeg se pravi.To je najčešće u svetu Pinot noir,redje Cabernet souvignon,dok se kod nas,napr u Vojvodini,u nedostatku ove dve sorte,roze često pravi od groždja sorte Frankovka(Blaue Franken).Posle nekoliko sati,kljuk se presuje kao za belo vino i nadalje se ružičasta šira neguje po proceduri za bela vina.Iako nas pogled na bocu rozea asocira na nešto slatko,nije tako.Obično su to suva do, ponekad polusuva sa tek malo neprevrelog šećera.Najpoznatiji roze kod nas je Varijanta,podruma Aleksandrović,koji je napravljen od Hamburga,izuzetne je  boje i predstavlja,po meni prvo, pravo žensko vino.Lako mogu da zamislim razdragano žensko društvo,u letnje popodne, kako pije dobro rashladjen roze,sam ili uz pršutu i kod nas vrlo popularne salate.Sve vodeće kuće koje proizvode Šampanjac,prave ga i u "roze boji"jer se i inače pravi od Pinot noira.Želim da vas ohrabrim na probu,ako već niste do sada pili i da ga slobodno naručite sledeći put,u inat svima koji misle da je pravo vino samo crno i pri tom misle da o vinu nemaju više šta da nauče.

Danas je Sveti Arandjeo(Arhandjel) i svima koji slave želim sretnu slavu!A onima koji odlaze u goste,takodje želim sreću i pamet u glavu!Ako krenete sa po tri rakije,onako,unakrst,kao što se to kod nekih radi,pa nastavite preko supe,gibanice,pite sa mesom,sarme,tri špricera i prasetine do ruske salate i desetak vrsta sitnih kolača,morate misliti o tome gde će to da vam stane,ako niste odlično utrenirani.Negde u ovo vreme,kada počinje vrema slava,primetila sam pojačano reklamiranje raznih antacida(Rupuruta,Talcida i Gelusil lac-a)sve da biste posle slavlja mogli zaspati i spavati do budjenja za posao,a da pri tom ne sanjate čitavu noć onaj vic;Najeli se šunke,a Nemci na bunaru!Ne znam šta nas to generalno tera da za slavu iznosimo na sto uvek isti,tako šaroliki repertoar koji udružen kidiše na jetru,žuč ostavljajući za sobom kiselinski trag nakoliko dana posle.Taman se oporavimo,kad-Sveti Mrata,pa Sveti Nikola,pa Nova godina i božić,Sveti Jovan...Uzalud saveti raznih nutricionista,lekara i doktora Filguda,ni to što su mnoge slave po vokaciji posne ne pomaže nam protiv prejedanja i preteranog nalivanja rakijom i vinom.Šta fali jednom odmerenom meniju sa predjelom od sira,maslina,brusketa i vrlo malo šunke,glavnom jelu kao što su lagane paste i na kraju voću?I to sve praćeno jednim solidnim Merlot-om.To je kod nas prosto nezamislivo.Ne samo što to ,fakat,nisu naša nacionalna jela,već i zbog toga što se onda stiče utisak da je domaćin štedeo.A to je sramota,jer slava ,definitivno nije dan za štednju.Ni po cenu da se ogromna količina hrane,pošto se danima vukla po frižiderima i ostavama,naprosto-baci!Meni je to žalosno.Akada ugledam klasičnu slavsku (pre)trpezu,za trenutak zaboravim blagodet hrane i ne jede mi se ništa.Setivši se sada nekolicine slava takve vrste,na kojima sam bila,nemam inspiraciju da pišem o nečem lepšem.Stalno mi sarma pred očima!Nije da je ja ne volim,naprotiv,ali onako kao ručak,ne kao obavezan meni,još ako moraš da pojedeš dve ili bolje da nisi ni dolazio jer se domaćin ljuti,onda mi dodje da je jedem isključivo leti.kada je niko više ne nudi.I iskreno,ne znam koje vino ide baš uz sarmu,predložite nešto,ako vam padne na pamet.